Bakar

cevi, limovi, bakarno uze

Osnovne osobine

Bakar je poznat od davnina, kao osnovni sastojak bronze. Zapravo, poznat je još u praistorijsko doba, pa se i doba u ljudskoj istoriji naziva bakarnim dobom. Stari Grci su ga nazivali halkos, ali su tako takođe nazivali i mesing i bronzu. Danas je ova reč deo kovanica za razne minerale koji sadrže bakar poput halkopirita i halkozina, a bakrorez se još naziva i halkografija.

Latinski naziv za bakar je cuprum iz kojeg je izveden simbol za elemenat. Ovaj naziv vodi poreklo od izraza cyprium aes što znači kiparski metal ili kiparska bronza. Od ovog naziva vode poreklo nazivi na engleskom, francuskom, nemačkom, holandskom, norveškom, finskom, švedskom, islandskom, danskom, španskom i portugalskom jeziku.

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 55 ppm (engl. parts per million) u vidu minerala: Halkopirita(Cu2S* FeS2), halkozina(Cu2S), kuprita(Cu2O) i drugih.

Najveći izvor bakra u ishrani su morski plodovi a među njima bakra najviše ima u ostrigama. Bakar se takođe moće naći i u zrnastom crnom hlebu, mahunastom povrću, kuvanim iznutricama i kiviju.

Primena

Bakar se masovno upotrebljava za produkciju električnih provodnika i uopšte u elektronici. Zbog malih rezervi i velike primene bakar predstavlja materijal od strateškog značaja. Bakar se dodaje u razne legure. Meša se i sa srebrom i zlatom što u znatnoj meri poboljšava njihove mehaničke osobine.

U građevinarstvu se bakar koristi kao krovni pokrivač i za izradu oluka, a od skora i kao materijal za oblaganje fasada. Prijatna i nežna zelena boja njegove patine, kao i velika trajnost, čine ga gotovo idealnim, iako skupim, građevinskim materijalom.